-->


   
   

 

Петар Коњовић (1883-1970) је један од најистакнутијих људи у српској музици XX века. Коњовић је био композитор, диригент, музички писац, учитељ, професор и ректор Музичке академије у Београду, директор неколико оперских кућа (Нови Сад, Загреб, Осијек, Сплит) у међуратном периоду, оснивач и директор Музиколошког института Српске академије наука и страни члан Академије наука и уметности у Прагу.
Коњовићев стваралачки опус је веома обиман и састоји се од сценске музике (опера), симфонијских и камерних комада, хорова и соло песме, минијатура за клавир, виолину и виолончело. Имао је изузетан допринос у готово свим областима развоја српске музике. Ово може да се огледа у веома елаборираној и истраженој националној традицији, правцу који следи стопама Стевана Мокрањца, а пре свега у вредности његових креација које се разликују у жанру, стилу, и богатству изражавања и које интегришу Коњовићев рад са општим европским музичким трендовима од почетка ХХ века.
С обзиромна своје национално усмерење, музички језик Петра Коњовића је заснован на и припада периоду касног романтизма. Међутим, он садржи елементе импресионизма и експресионизма што је било карактеристично за многе композиторе 1920-их и 1930-их година (Рахмањинов, Прокофиев, Сибелиус). Исто тако, његова музичка усмерења према фолклорном експресионизму укључују га у групу музичара попут Леоша Јаначека, Беле Бартока и Игора Стравинског из раног "руског" периода.
Коњовићева најважнија дела припадају опери. Ово укључује словенски тип музичке драме као што су "Војвода од Зете" и "Коштана"), али Коњовићев допринос српској симфонијској музици је такође огроман. Био је аутор прве симфоније у српској музици (Симфонија у с-молу) и програмске симфонијске варијације ( "У земљи"). Његови инструментални и камерни комади као и његове соло песме (више од 100 соло песама објављене у збирци песама "Моја земља" и "Стихови"), потврђују његову опредељеност за синтезу националне и савремене тенденције у дубоко лични и креативан начин.
Као музички писац Петар Коњовић је аутор широке ерудиције, свестраниџ интереса а био је међу првима у Србији који је написао монографију о две изузетне личности српске музике - Стевану Мокрањцу и његовом савременику, Милоју Милојевићу. Са својом изузетном стваралачком индивидуалношћу, заједно са Стеваном Христићем и Милојем Милојевићем, Коњовић је унео савремене европске трендове у српску музику која је постала креативни темељ за будуће генерације српских композитора.